Rast umnjaka u 30-im, 40-im ili čak 50-im godinama nije tako uobičajen kao što je to slučaj u periodu između 17. i 25. godine, no kod nekih ljudi osmice rastu i u kasnijoj životnoj dobi.
Kasni rast umnjaka odnosi se na odloženo nicanje ili razvoj umnjaka, izvan normalnog starosnog raspona.
Ovo nije opasno stanje samo po sebi, niti predstavlja razlog za brigu.
Praktično nije važno kada umnjaci počinju da rastu, bilo da su to dvadesete, tridesete, četrdesete ili pedesete godine.
Rast umnjaka, pa i kasni rast, sa sobom može doneti neke neprijatne tegobe, kao što su:
- Bol
- Otok
- Groznica
- Infekcije
- Rast u nepravilnom položaju
- Pomeranje i oštećivanje drugih zuba
Zbog ovoga, umnjaci se veoma često vade, nekada čak i pre nego što njihovo nicanje počne, kako bi se sprečilo oštećivanje zdravih zuba ukoliko se proceni da za njih u vilici neće biti mesta.
Kada uobičajeno rastu umnjaci?
Uobičajeni vremenski okvir za nicanje umnjaka se razlikovuje od osobe do osobe, ali se obično javlja u kasnim tinejdžerskim godinama ili ranom odraslom dobu.
Gornji umnjaci obično prvi počinju da rastu, mada ni ovo nije apsolutno pravilo i individualna je stvar.
Opštih smernice kada je reč o rastu umnjaka izgledaju ovako:
Gornji umnjaci:
- Nicanje počinje: oko 17. do 21. godine
- Rast se završava: Do 25. godine
Donji umnjaci:
- Nicanje počinje: oko 17. do 23. godine
- Rast se završava: Do 25. godine
Pomenute brojke su približne i mogu varirati. Neki pojedinci mogu doživeti ranu ili kasniju erupciju, dok drugima umnjaci nikada ne izbijaju, ostajući impaktirani ispod linije desni.
Šta dovodi do kasnog rasta umnjaka?
Različiti faktori mogu da utiču na kasni rast umnjaka, no ovo ni u kom slučaju ne predstavlja razlog za brigu.
Umnjaci rastu poslednji i ne igraju veliku u ulogu u žvakanju, pa njihov izostanak ili vađenje ne predstavljaju nikakvu smetnju u normalnom funkcionisanju, niti utiču na oralno zdravlje.
Neki od faktori koji mogu da utiču na kasni rast su i:
- Genetika. Na vreme nicanja umnjaka mogu uticati genetski faktori. Ako su roditelji ili bliski rođaci iskusili rast umnjaka u 30-im ili 40-im godinama, postoji veća verovatnoća da će doći do slične pojave.
- Sistemska stanja ili lekovi. Određena medicinska stanja i lekovi mogu uticati na razvoj i nicanje zuba. Na primer, bolesti i stanja koja utiču na rast kostiju ili neki lekovi mogu potencijalno da odlože rast umnjaka.
- Veličina i struktura vilice. Ako je vilica premala ili su zubi veoma veliki, to može ometati pravilan rast umnjaka, uzrokujući kašnjenje ili nepotpuno nicanje.
- Hormonski faktori. Hormonske promene, poput onih koje se javljaju tokom puberteta, mogu uticati na vreme i nicanje umnjaka i zuba uopšte.
I drugi faktori mogu da dovedu do toga da umnjaci krenu kasno da niču, a kod nekih ljudi umnjaci nikada ne izrastu.
Ovo se jasno može videti na RTG snimku zuba, koji je često deo redovne stomatološke kontrole.
Koliko dugo rastu umnjaci?
Koliko traje rast umnjaka je veoma individualna stvar.
Umnjaci rastu nekoliko meseci, do nekoliko godina, najčešće u fazama od po nekoliko nedelja ili meseci intenzivnijeg rasta, nakon čega sledi sporiji rast zuba.
Tokom ovih faza intenzivnijeg rasta može doći do pojave bola, nelagode, otoka, infekcije, čak i zadaha iz usta budući da se može pojaviti i gnoj usled inficiranog umnjaka.
Kada su tegobe intenzivne, ili umnjak raste nepravilno, najbolje rešenje je da se on izvadi.
U zavisnosti od stepena izniklosti, zavisi i način vađenja umnjaka.
Bol tokom rasta umnjaka
Bol je jedan od najčešćih simptoma rasta umnjaka.
Umnjak boli kada raste iz više razloga, na primer nedovoljno prostora, prisustvo infekcije ili rast u nepravilnom pravcu ili smeru.
Najbolji način za trajno rešavanje problema pojave bola tokom rasta umnjaka je njegova ekstrakcija.
Ovo je rutinska operacija i ujedno najčešće obavljena stomatološka operacija, koja se obavlja u lokalnoj anesteziji, a bol nakon vađenja najčešće se tretira lekovima iz grupe ibuprofena.
Ibuprofen je brz lek za zubobolju koji ne utiče na krvarenje i zarastanje rane.
Kako bi se sprečile komplikacije, koje su retke, poput alveolitisa nakon ekstrakcije umnjaka, važno je da pacijentu znaju šta jesti posle vađenja umnjaka.
Naime, trebalo bi držati se meke, kašaste i nezačinjene hrane na sobnoj temperaturi, koja neće dodatno iritirati ranu.
Ukoliko se krvni ugrušak ne formira na rani od zuba, ili se pomeri hranom ili četkicom, može doći do stanja koje se naziva alveolitis.
Iako nije opasno, ovo stanje može biti izuzetno bolno.
Jednom izvađeni, umnjaci ne mogu ponovo izrasti.
Zaključak
Umnjaci uobičajeno rastu krajem puberteta ili tokom dvadesetih godina.
Ipak, rast umnjaka tokom 30-ih i 40-ih godina takođe je moguć, a čak i kasnije, tokom 50-ih godina.
Ovo nije opasno stanje, i ne utiče na oralno zdravlje i funkciju žvakanja, te nema razloga za brigu.
Kada rastu u tridesetim godinama ili kasnije, može se govoriti o pojavi koja se naziva kasnim rastom umnjaka.
Tegobe koje rast umnjaka može izazvati se ne razlikuju od umnjaka koji rastu ranije tokom života, a rešavanje ovih problema najčešće se svodi na vađenje umnjaka.