Vađenje umnjaka je rutinski oralni hirurški postupak uklanjanja zadnjih molara koji se nazivaju umnjaci.
Umnjaci su poslednji zubi koji se obično pojavljuju u kasnom adolescenciji ili ranoj odrasloj dobi, no ponekada umnjaci rastu i kasnije.
U nekim slučajevima moguć je rast umnjaka u 40-im godinama, ili čak kasnije.
Neki ljudi imaju dovoljno prostora u ustima za normalan rast umnjaka, dok drugi mogu imati probleme kao što su impakcija, odnosno zaglavljivanje umnjaka ispod desni, ili nepravilan rast umnjaka koji može izazvati bol ili oštećenje drugih zuba.
Zbog ovoga, umnjaci se veoma često vade, i procenjuje se da preko 75% ljudi tokom života izvadi barem jedan umnjak.
Pre samog vađenja, najčešće je neophodno da pacijent uradi rendgenski snimak, kako bi se precizno procenio položaj umnjaka i donela odluka o najboljem načinu lečenja i ekstrakciji.
Postoji nekoliko vrsta vađenja umnjaka:
- Prosto ili komplikovano, kada je umnjak u potpunosti nikao
- Hirurškom, kada je umnjak većim delom ili u potpunosti ispod desni
Tokom samog postupka, koristi se lokalna anestezija kako bi se obezbedila bezbolnost.
Hirurško vađenje umnjaka podrazumeva da će oralni hirurg napraviti manji rez u desnima kako bi prišao umnjaku.
Nakon što se usitni radi lakšeg uklanjanja, umnjak se pažljivo izvlači kroz napravljeni rez.
Nakon vađenja umnjaka, može biti potrebno staviti nekoliko šavova, koji se mogu resorbovati (samorazgradljivi šavovi) ili se mogu morati ukloniti nakon nekoliko dana.
Otok posle operacije vađenja umnjaka
Proces oporavka nakon vađenja umnjaka individualan i može varirati, no veoma često on uključuje i pojavu otoka, kao odgovor organizma na pretrpljenu traumu.
Ovo je uobičajena reakcija tela na hirurški zahvat i deo prirodnog procesa zarastanja.
Međutim, ukoliko otok postaje veoma bolan, traje duže od nekoliko dana ili se javljaju drugi neobični simptomi kao što su jaka krvarenja ili znaci infekcije,
neophodno je javiti se stomatologu odnosno oralnom hirurgu koji je obavio operaciju, kako bi se procenila situacija i dobio adekvatan savet ili tretman.
Oporavak obično uključuje odmor, primenu hladnih obloga na licu kako bi se smanjio otok, izbegavanje teške hrane i konzumiranje samo meke hrane tokom prvih nekoliko dana.
Takođe je važno pridržavati se uputstava i propisane terapije koju je stomatolog prepisao, kako bi se osigurao brz i uspešan oporavak.
Tokom perioda oporavka, važno je održavati dobru oralnu higijenu redovnim pranjem zuba.
Ipak, regiju koja je operisana ne treba četkati, kako se ne bi povredila rana i uklonio krvni ugrušak koji se stvara na mestu izvađenog zuba.
Ova komplikacija, kada se ugrušak pomeri, ošteti ili ne formira, naziva se alveolitis.
Ovo stanje može biti izuzetno bolno, jer su kost, živac i drugi delovi zuba nezaštićeni od spoljnih uticaja, no obično prolazi bez dodatnog lečenja kroz nekoliko dana.
Otok i bol posle vađenja umnjaka
Osim otoka, po prestanku dejstva anestezije pojava bola je najnormalnija pojava.
Lekovi na bazi ibuprofena najbolji su izbor za terapiju bola. Ibuprofen smatra se jednim od najefikasnijih i najbržih lekova za zubobolju.
Za razliku od lekova poput aspirina i drugih lekova na bazi acetisalicatne kiseline koji se ne smeju koristiti posle operacije umnjaka, ibuprofen ne utiče na krvarenje te neće negativno uticati na zarastanje rane.
Pored hladnih obloga i analgetika, ispiranje operisanog područja mlakim rastvorom vode i soli pomoćiće da rana brže zaraste i delovati preventivno kada je pojava infekcija u pitanju.
Rastvor se dobija mešanjem kašičice kuhinjske soli sa šoljom mlake vode, nakon čega se dobijeni rastvor koristi za ispiranje u trajanju od tridesetak sekundi.
Ovaj rastvor se ne treba gutati, a procedura ispiranje može se ponavljati više puta u toku dana.
Jednom izvađen umnjak ne može ponovo izrasti, te kada se jednom izvadi, svi problemi i tegobe koje je njegov rast uzrokovao nestaju.
Simptomi rasta umnjaka mogu biti pojava bola, čestih upalnih procesa poput perikoronitisa, otoka, ali i drugih poput groznice i lošeg zadaha usled nakupljanja gnoja i drugih nusprodukata.