Perikorinitis je medicinski termin koji se odnosi na upalu i infekciju mekog tkiva koje okružuje umnjak.
Ova stanje se često javlja zbog nedostatka prostora u vilici, što rezultira delimično izniklim umnjakom koji je samo delimično prekriven desnima.
Perikorinitis je stanje koje može biti vrlo bolno i neprijatno, a ako se ne leči, može dovesti do ozbiljnih komplikacija.
Nastavite sa čitanjem ovog članka kako bi saznali koji su simptomi i uzroci ovog stanja, kako izgleda postavljanje dijagnoze i konačno lečenje perikorinitisa.
Simptomi
Perikoronitis se često javlja tokom rasta umnjaka, a upalni procesi su zapravo jedan od simptoma rasta umnjaka.
Kod perikorinitisa desni obično delimično prekrivaju umnjak koji raste, kao na ilustraciji iznad i to je jedan od osnovnih simptoma ovog stanja.
Drugi simptomi uobičajeno podrazumevaju osetljivost ili čak bol na mestu rasta umnjaka, gde je upala i lokalizovana.
Ove tegobe mogu biti kontinuirane ili se javljati periodično, a obično se pogoršavaju prilikom pritiska na to područje žvakanjem, pranjem zuba ili dodirivanjem.
Pojava otoka desni oko umnjaka gotovo da je uvek prisutna kod perikoronitisa, u manjoj ili većoj meri.
U nekim slučajevima, može se javiti i crvenilo ili čak krvarenje upaljenog područja.
Usled nakupljanja bakterija i upalnog procesa, može doći i do pojave gnoja, sukrvice i drugih nusproizvoda, koji dovode do lošeg ukusa u ustima ili neprijatnog zadaha.
Na kraju, intenzivna nelečena upala i oticanje desni mogu ograničiti pokretljivost vilice, što može rezultirati poteškoćama pri otvaranju usta ili žvakanju hrane.
Simptomi i tegobe uzrokovane perikorinitisom mogu se javljati u talasima, budući da umnjaci obično rastu u fazama, a rast umnjaka traje i do nekoliko godina.
Uzroci
Većina problema i komplikacija koje dolaze sa rastom umnjaka uglavnom su povezani sa nedostatkom prostora u vilici ili otežanog održavanja higijene.
Budući da se nalaze na samom kraju vilice, umnjaci su najteži za pravilno održavanje higijene, pa se bakterije i ostaci hrane lako akumuliraju na i oko njih.
Ovo dovodi do povećanog rizika od pojave karijesa, upalnih procesa, infekcija i drugih komplikacija, zbog čega se najčešće obavlja vađenje umnjaka u nekom trenutku života.
Pored toga nedostatak prostora u vilici za normalan rast umnjaka, jedan je najčešćih problema koje umnjaci stvaraju.
Oni rastu poslednji, obično između 17. i 25. godine života, nekada čak i kasnije, pa slučajevi kasnog rasta umnjaka u tridesetim ili četrdesetim godinama nisu retki.
Zbog nedostatka prostora, umnjak može biti delimično prekriven desnima ili potpuno urastao unutar vilice.
Ovo stvara povoljno okruženje za nakupljanje hrane i bakterija oko umnjaka, što može dovesti do perikorinitisa.
Čest uzrok perikorinitisa je i delimično iznikli umnjak koji je samo delimično prekriven desnima.
Kada umnjak izbija iz desni, ali nije potpuno izrastao, može se stvoriti mala pukotina između desnog tkiva i zuba.
Ova pukotina predstavlja idealno mesto za nakupljanje hrane, bakterija i ostalih čestica, što dovodi do upale i infekcije okolnih tkiva.
Dijagnoza
Dijagnoza perikorinitisa podrazumeva klinički pregled stomatologa, koji će proveriti da li su simptomi perikorinitisa prisutni.
Stomatolog će tražiti vidljive znakove upale, otoka, crvenila i iritacije desni, i raspitati se o prisutnim simptomima i tegobama koje su prisutne kod pacijenta.
Pregled rendgenskih snimaka zuba, panoramskih ili ciljanih, takođe može deo postavljanja dijagnoze.
RTG snimci pružaju detaljiniji uvid u položaj umnjaka i stanje okolnih tkiva.
Lečenje
Redovna i temeljna oralna higijena je ključna u lečenju perikorinitisa.
Preporučuje se čišćenje zuba najmanje dva puta dnevno mekom četkicom za zube i pastom za zube koja sadrži fluorid.
Posebna pažnja treba da se posveti području oko umnjaka, pa se preporučuje upotreba mekane interdentalne četkice ili konca za čišćenje između zuba.
U slučaju akutne infekcije perikorinitisa, stomatolog može propisati antibiotike kako bi se suzbila infekcija.
Antibiotici se mogu uzimati oralno ili primenjivati lokalno u vidu ispiranja usta antibioticima.
Važno je slediti uputstva stomatologa i završiti propisanu terapiju antibioticima čak iako se simptomi povuku pre kraja terapije.
Sa druge strane, antibitiotike za perikorinitis nikada ne treba uzimati samoinicijativno već isključivo kada su oni prepisani.
Ispiranje usta antiseptičkim rastvorima mogu pomoći u smanjenju upale.
Na kraju, lečenje često podrazumeva vađenje umnjaka, kako bi se sprečilo ponavljanje infekcije. Jednom izvađen umnjak ne može izrasti ponovo, niti uzrokovati probleme u budućnosti.
Hirurško vađenje umnjaka obavlja se u lokalnoj anesteziji, a cena vađenja umnjaka iznosi oko 12,000 dinara.
Nakon vađenja umnjaka, rana od umnjaka se ušiva, a pacijent se nekoliko dana mora držati mekane hrane, kako ne bi povredio ili iritirao ranu od operacije.
Komplikacije nakon ekstrakcije umnjaka su retke, a najčešća je izostanak stvaranja krvnog ugruška na mestu izvađenog zuba.
Ovo stanje naziva se alveolitis, a iako je u pitanju izuzetno bolno stanje ono nije opasno i najčešće prolazi nakon nedelju dana bez dodatne terapije.
Zaključak
Perikorinitis je upalni proces mekog tkiva i desni koje okružuju umnjak u nicanju, koji je najčešće delimično prekriven mekim tkivima, kao na slici na početku ovog članka.
Upalni procesi se često javljaju tokom rasta umnjaka, a mogu izazvati nelagodu, bol, otok i crvenilo na mestu rasta umnjaka.
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog stomatološkog pregleda, a lečenje podrazumeva održavanje stroge oralne higijene, a u nekim slučajevima i upotrebu antibiotika.
Kod upala koje se ponavljaju, savetuje se ekstrakcija umnjaka kako bi se sprečila buduće pojave ovog stanja i eventualne komplikacije.